Ovo je post o „majstoru“ Jovanu

Velike gužve, mnoštvo obaveza i znate ono, kad vas život pritiska sa svih strana, prvo se radi ono što mora da se radi, a nakon toga se radi ono što se voli- ako se nađe vremena. Nakupilo se materijala za pisanje moram priznati.

Renovirao sam stan, krečenje, gletovanje, zamena stare rasušene stolarije sa novom PVC stolarijom, pa majstora na sve strane, I prašine, i majstora, prosto da čovek jedva čeka da završe i da odu. Ovo nije priča o njima, koji su stvarno profesionalci svoje struke, ovo je priča o jednom šarlatanu koji vara ljude, i na prevarama zarađuje novac.

Ovaj nabeđeni majstor je prevara ona iz aviona. Ovaj majstor Jovan popravlja vozila sa nekoliko laptopova, jer se u mehaniku očigledno ne razume,ali je zato on ta osoba koja pogađa servis. Kod njega ne postoji garancija, ne postoji servisna knjižica, a sredstvo plaćanja je isključivo euro valuta. PRO LOPOVČINA se setio kako i na koji način da vara narod. Ubacuje neke korumtivne fajlove, koje on zaključava da bi držao monopol,jer ako odete na drugu stranu,niko ne može da pristupi onome što je on čačkao i postavljao u mozak vašeg vozila.

Šeta sa lap topom i zamišlja da je neurohirurg. Njegova jedina prednost što je na vrhu u pretraživačima, tako sam i ja naleteo na ovog klipana. Trebalo mi je neko vreme da vidim o čemu se radi, i to me je koštalo. Ovaj vajni dijagnostičar majstor Jovan, ne radi na svom imidžu. Vi ćete da mu ga platite i izgradite, jer njega samo novac interesuje.

Sva novija dizel vozila imaju neki sistem da ne ugrožavaju ekologiju,a ovaj veliki majstor Jovan je zagovornik da sve te dpf filtere i ostale zaštitnike prirode treba pogasiti,jer naravno Jovan je pametniji i od fabrike koja proizvodi vozila,jer on zna kako da vam uzme novac.

Mnogo je danas „lažnih proroka“, čuvajte se. Dobar majstor je pravo zlato, ja da vam kažem.

Ona neka nova moranja

Nema zbližavanja, socijalna distanca je poželjna, maske u zatvorenom pod obavezno, leto došlo a on ne jenjava. Nije se mogao izbeći, odlaganje ga nije zaustavilo, znači tu je među nama,prisutan i nema nameru da ode. Svi se mi plašimo američkog i italijanskog scenarija. On je virus za koga nismo čuli do skoro, on je novi diktator ljudskog roda, koji kažnjava bez upozorenja.

Kovid 19

Došao je u naše živote nepozvan, i zauvek nam je promenio način razmišljanja i neke stavove.Ako su vrhunski sportisti podložni njemu, kako onda da jedno prosečno telo odbije njegov napad. Ako se jedan Novak Đoković zarazio njime, šta si onda ti, šta sam onda ja za njega. Za odlazak na jedno klasično letovanje, procedura kao da putuješ u kosmos. Nije bitna nacija, ali se politički tonalitet provlači na osnovu njega. Odlično smo se ponašali tokom vandrednog stanja, i ništa. Nismo ga sasekli, samo smo ga usporili. Nema tog čoveka koji će da uloži svoj ugled i reputaciju i koji može da kaže koliko će se on zadržati, ovde u Srbiji. Možda sam pesimista, ali mislim da on više nikada neće otići od ljudskog roda. Ostalo je samo jedno, zauvek je on promenio nas, doći će vreme da mi promenimo njega. Da pitamo starije za neka iskustva, ne vredi, ni oni nisu iskusni u svemu ovome. Promenili smo se, promenio nas je………………socijalna distanca molim! Ono staro srbijansko zbližavanje više nije preporučljivo. Socijalna distanca, ali zadržite duševnu prisnost, trebaće nam jednog dana kada sve ovo prođe…………ako prođe.

Odabrane priče-Patrik Vajlding

Možete li zamisliti život bez mobilnih telefona, bez kablovske televizije, bez interneta?! Ja mogu, jer sam živeo takav život u svom detinjstvu. Nismo imali sve ove pogodnosti koje deca danas imaju, ali smo imali svoje junake. On je u tadašnju Jugoslaviju došao sedamdesetih godina iz Italije. Mada kao dete tada, nisam znao detalje, bio sam željan čitanja i upijanja raznih avantura svog omiljenog junaka. Jednom je taj strip pohranjen u mene,i on i danas dani u meni živi.

Patrik Vajlding je rano ostao bez roditelja, pa su ga sticajem okolnosti odgajile cirkuske akrobate koje su ga u potpunosti osposobile za život pun opasnosti i izazova.On je prijatelj kako belog čoveka, tako i indijanaca, a najbolji je prijatelj jednog debelog, brkatog meksikanca. Indijanci ga nazivaju duhom sa sekirom.Na grudima uvek ima jedinstven prepoznatljiv znak. Kao dete sam tražio od svojih roditelja džeparac kako bi redovno kupovao ovaj strip, sve dok nisam počeo da kupujem cigare. Danas više ne pušim, svi ti stripovi su razdeljeni,izgubljeni prilikom selidbe, i nijedan iz tog doba nemam. Ali, izlaskom ODABRANIH PRIČA „Veseli četvrtak“ je mislio i na nas zaposlene, tako što na svaka tri meseca izdaje po jedan roman mog omiljenog junaka. Istraživanjem po internetu uspeo sam da pronađem i kupim prvi broj odabranih priča pod nazivom „Crni gospodar“. Zagor Te Nej i Čiko, dve neraskidive alke moje sreće.

Više nemam toliko vremena da posvećujem svojim omiljenim strip junacima, ali jednom u tri meseca je prava stvar za nas matore da ostanemo u toku. Jednom u tri meseca, ne znam ko ne bi našao vremena da isprati avanture ovog junaka. Don Čiko Felipe Kajetano Lopez i Gonzales najbolji prijatelj Zagora uvek upada u neke neprilike zbog svog nekontrolidsnog apetita, iz kojih ga Zagor Te Nej vadi. Čiko je zadužen za duhovitost u romanu, a Zagor za akciju i avanturu. Kiosci su danas pretrpani žutom štampom, dnevnim novinama, raznim političkim magazinima, ali mi je drago mi je da još uvek postoji polica za stripove. Ne znam kakav je danas odnos mladih prema stripovima, ipak su oni internet generacije, ali za ljude poput mene stripovi imaju neprolaznu slavu. Dobar strip je jedan vid relaksacije od svakodnevnog života, slatka obaveza iz tromesečja u tromesečje. Lepo je da zrela osoba poput tebe ima neki svoj „izduvni ventil“ , a još lepše je kada naletiš na sagovornika koji te razume o čemu govoriš, kada su stripovi u pitanju. Duh sa sekirom je bio junak mog detinjstva, a danas na njega gledam kao užitak opuštanja i rasterećenja. Svi mi treba da se nađemo u nečemu što će nas ispunjavati. Sa takvim pogledom na svet, lepši je život.

Teški na brojčaniku

Ako se „po jutru dan poznaje“, onda se po pozivu odnos neke osobe prema vama, poznaje. I jeste tako, verujte mi na reč. Mogu da razumem da neko od silnih obaveza ne može da stigne da vas poseti, ali da ne može da vas pozove, to ne mogu da shvatim. Čak šta više imam podosta ljudi u svom okruženju, koji uglavnom ne zovu prvi.

Da li je problem materijalne prirode, ili navike, ne znam, ali znam da smo prevazšli fiksne telefone, i da nas na njih uglavnom zove familija, i pogrešni brojevi.Svi sada imaju mobilne telefone. Postali smo otvoreni i dostupni (uglavnom), pa ne vidim razlog zbog koga ta komunikacija ne bi tekla normalno, #onoštosekaže bez interesa i preko njih. Ko je imao prilike u životu da duži službeni telefon, njemu i prija taj oblik tišine na privatnom broju. Ali ipak, ne treba zvati prvi samo kada treba neka usluga. Nekada umeju i da prijaju ti neformalni razgovori. Zovem ja i siti se ispričamo, a poziv sa druge strane samo kada nešto treba…… Pa ružno je majku mu, baš je ružno. Kaže, „nismo ista mreža“, pa će ti poslati SMS. Za pravo prijatestvo ne postoje izgovori. Znak pažnje je znak pažnje…………i prija!

Možda je sada pravo vreme da pozveš nekog prvi, da pozoveš nekog prva, verujem da će takav oblik pažnje prijati sagovorniku. Svako ima pravo na još jednu šansu, pre brisanja iz telefonskog imenika.

Mokro vreme

Ove promene u toku jednog dana, mnogima su zadale glavobolje. Nisam meteropata, ali i mene je malo glavudža boluckala. A kad glava boli, nema tu lepog raspoloženja. Da bi čovek bio lepo raspoložen, ne sme da bude bolova. Nisam navikao na ovakve vremenske prilike, ali ko od nas jeste. Vreme se mislim totalno poremetilo. Kažu mi ne brini, to samo oblak naiđe. Koji bre oblak, kakav crni oblak, to je monsun. Ako se zatekneš na ulici u toku padavine, a da nemaš kišobran, nema tog dela koji će na tebi ostati suv. Naravno da bi želeo da se vreme ustali, i da se zna kad je toplo, a kad mokro, ali to se neće skoro desiti. Svaki dan mora biti umiksovan sa svim i svačim.

Ko zna, možda se i ti osećaš kao i ja?! Nije problem u nama, problem je ovo buđavo mokro vreme. Nekada je kiša bila simbol za romantiku i buntovništvo, ali danas je samo jedno ogromno smetalo koje plavi i nanosi narodu štetu. Ako je neko dobro od ovolike kišurine, to je što će ona primorati mnoge da kupuju novu obuću. Neće kiše da trpe bušne i pocepane đonove. Doduše ima tih delova grada gde bi bilo preporučljivo nositi ribarske čizme. Nismo se spremali za ovakvo vreme, ne! Ne znam kako će se ove silne svakodnevne kiše odraziti na korona virus, jer koliko čujem on je još tu među nama. Sve u svemu, ne želim vam mokro vreme, ali kada je ono već tu, želim vam dobro zdravlje, dobre đonove i suve čarape. Za sve ostalo………… snađite se sami.

Generacija kasetaša

Četvrta decenija života, pa nije prikladno baš da izlazim po klubovima, koja sa moje pozicije sada liče velike odmore nekih škola. Žalim svakoga ko ima godina koliko i ja,a ko još uvek zavisi od roditelja, a ima takvih verujte mi. Danas MP3 generacija vlada, izlazi i sa raznoraznim modelima slušalica na glavi, krstari gradom. Drago mi je što je tehnika toliko uznapredovala i da ove generacije ne moraju da imaju probleme sa baterijama u walkmanu,kao što smo mi nekada imali.Doduše oni sada imaju druge probleme sa baterijama u mobilnim telefonima i wi fi dostupnosti.

Kažu ljudi da postoje generacija kasetaša, koji su doživeli sve čari te čudnovate trake koja se lepila i lomila,mrsila i gužvala. Još posedujem jednu kasetu koja je snimljena devedestih godina, gde se čuje voditeljka sa radija koji više ne postoji.Troglavi deck je nekada davno koštao jedno čitavo malo bogatstvo, a danas svako može da ga priušti sebi, polovnog i ako ga pronađe u dobrom stanju. To je strast kao bilo koja druga strast.Znam da danas postoje mnogo jednostavniji načini da se sluša muzika,ali kaseta je obeležila generaciju kasetaša i ko je doživeo čari tog medija, taj ga ne zaboravlja nikada.

Pa kao generacija kasetaša imam svoj troglavi deck, i danas volim da ga pustim, da čujem „Viktoriju“, da čujem „Kerbera“, i da uživam dok se ti čarobni točkići vrte. Naravno da mlađe generacije ne znaju čemu tolika muka da bi izabrao određenu pesmu, i zašto kaseta uvek treba da bude premotana na početak A strane. Oni danas sve imaju u telefonu. Dovoljno je odabrati pesmu i pipnuti ekran,i ona kreće. Ipak, to smo mi bili, gebneracija kasetaša koja ništa drugo osim toga nije imala. Veću odgovornost od kasete imala je samo longplejka. Sada generacija kasetaša ima i internet,pa istražuje, pa uči, pa se trudi da razume. Nemojte zameriti, ali ja ne varim ove nove stvari sa kompijuterski obrađenim glasovima, Nemojte misliti da sam fosil, da jesam ovaj blog ne bi postojao, već bi bio na nekom kanalu, ili na obali neke reke i pecao bi. Ja samo kažem da generacija kasetaša treba da se drži nečeg svog, ali i da treba da uči i prati nove trendove, pa da probira šta joj se sviđa. Ako redovno čistiš glavu (deka) , ako kasete čuvaš i pravilno, problemi će biti samo kada se bude menjala gumica od istrošenosti.Ipak, nisu ne rešivi,jer postoje ljudi koji se i danas dani time bave. E pa društvo, neka vam se točkići srećno vrte, ako ih imate!

Kopija bolja od originala

Dobro jutro, skuvana je prva jutarnja kafa i uz nju obavezno jedan ratluk. Bio sam pušač čitavih 25 godina,i pre dve godine sam to zlo ostavio bez ikakvih pomagala. Ali ipak, i dalje sam nastavio da pijem kafu. Buđenje po navici, jutarnja svežina u junu mesecu. U ovom periodu sam navikao na sparinu, a ne na svežinu. Šta da se radi,nije do mene. Jeste li ikada sakupljali nešto?! Možda i danas sakupljate, dakle kolekcionar ste. Kolekcionari ljudi sakupljaju različite stvari prvenstveno zbog svoje strasti, a tek posle zbog javnosti. Imam prijatelja koji sakuplja ploče,a ja sam počeo da sakupljam audio diskove.

Pa sad, volim kada imam original disk, i kada se ta vrata plejera otvore, da bih ga pustio. Cene diskova se u Beogradu razlikuju, od 450.00 dinara pa do 3500,00 dinara, u zavisnosti gde i šta kupujete. Moja jedina greška je u tome, što sam nakon kupovine, bacio fiskalni račun, pa sam samim tim izgubio mogućnost za reklamaciju,ali o tome ću možda u nekom drugom postu.Kupim ti ja tako disk „Crvene jabuke“, i baš poslednja pesma na disku,počne da pravi šou.Preskače,vraća stalno na istu minutažu, ma haos. Sam disk fizički nije nigde oštećen, ali je prilikom snimanja tu došlo do nečega.

NARAVOUČENIJE- kada kupujete nešto, čuvajte fiskalni račun sve dok se ne uverite da ste dobili ono što ste želeli da kupite.

FM talasanje

Kakav nam bi život bio, da nema televizije, da nema radio stanica, interneta ?! Verujem da bi to bio jedan veoma aktivan i lep život.Ipak, ne mogu baš toliku izolaciju da podnesem.Znam kako izgleda kada čovek odputuje negde u inostrasntvo, pa kada mora da sluša taj tamo inostrani radio program, a ne razume, ni šta oni tamo govore, niti o čemu se tu radi. I onda od muke pusti neki domaći cd, pa ga vrti sve dok ne dođe u dovoljnu udaljenost da može da hvata domaće radio stanice.

„Svaka ptica svome jatu leti“, ili ti svako sluša ono što razume. Kad ne razumeš jezik, ne razumeš ni pesmu, a bar taj muzički pravac ne bi trebao da zna za granice, ali nije tako. Ono što slušaš, to te definiše. Znaš, radio uređaj za mene je isto što i plejlista mobilnog telefona za tebe. Sluša li se „Play“, sluša li se „TDI“, sluša li se „Pink“, sluša li se „Dženarika“?!

Ne! Sluša se radio „202“, sluša se radio „Karolina“, sluša se radio „Nostalgija“, sluša se „JAT“ radio. I kakav sam ja to čovek?! Pa, sasvim običan, isti kao i ti, samo nam se muzički pravci razilaze. A ne razilaze se?! E pa onda nas isti talasi zapljuskuju. Kod kuće možeš da slušaš što želiš, pusti ono friške narezano, ali ako deliš rani prostor sa kolegama,onda se slušaju radio stanice. Šta bi mi bez njih. Nekada ti je trebala dobra antena da ne šušti i krči, a danas dobar internet i niti šušti, niti krči.

Poenta- radijski program ima posebno mesto u mom životu i u mom srcu. Eto ga i drugi post gotov, eee pa ide mi ovo kuckanje izgleda. Ma jok, to mi se samo čini. Odoh da slušam „nešto“ dok kuvam kafu.

PIŠEM I ČITAM (PRVI POST)

Nema više potrebe za odlaganjem,vreme je da napišem i svoj prvi post.Dok pokušavam da savladam morem novih komandi, gde, šta i kako, pokušavam da svoj prvi post sklopim kako treba. Osećam da moram da pomenem sve ovo što je ostalo iza nas, a složićete se ostalo je mnogo toga. Uvek me je obala reke opuštala, dok sam ispred sebe imao razne nedoumice. Korona, kovid, koviljka, virus koji se pojavio,i koji je dokazao koliko iznenadno životi mogu da nam se promene. E pa preživeo se i policijski čas, i izolacija i socijalno distanciranje, i deca su završila virtuelno svoju školsku godinu.

Srbija se snašla, ali koliko znam mnogi se Srbi nisu dobro snašli. Prijatelju, život nam stalno ubacuje neke novitete, koje treba da usvajamo kao svoj stil života, da to ponekad nije humano. Ako ih ne usvojiš, zastarevaš i počinješ da gubiš niti sutrašnjice. Evo ni ja još uvek nisam istraživao kako se to plaća preko koda,a nude mi banke, kažu da je jednostavno. Znači moramo da se učimo,ako želimo da se uklapamo. Uklopi se brzo, da se ne bi rasklopio.

Ne, nisi sama ti gospođo, nisi sam ti gospodine, svi se mi borimo da se uklapamo i bežimo pred rasklapanjem. Možda će vam lakše biti kada dobijete ovih 100 eura kao punoletni građanin Srbije, ali problemi ne nestaju sa tim. Ja se još „obrađujem u platnom procesu banke“. I naravno da ću da iskoristim te pare da ih upumpam nazad u privredu,tako što ću sa tom sumom platiti neke račune. Neko plaća račune, neko plaća dugove, a neko kupuje. Bitno je da se troši. Neću da razvlačim ovaj prvi post, pa da kažu piše enciklopedije. Dovoljno za početak, klikni OBJAVI!